Istorija ostrva Skiatos

Malo ostrvo, velika istorija

Malo ostrvo-bogata istorija. Ovo definitivno važi za grčko ostrvo Skiatos. Ime ostrva potiče od reči Skia što znači senka a odnosi se na senke koje stvaraju borove šume koje dominiraju ostrvom. Po drugom predanju ovo ostrvo zapravo senka susednog ostrva Atos, a u nekim predanjima se govori i da je senka planine Pilion. Bilo kako bilo, ovo ostrvo ističe se i nije ni u čijoj senci u današnoj turističkoj ponudi Grčke.

Prvi put je ostrvo spoimnje još kod Herodota. Ostrvljani su obožavali Boga Dionisa, čije kultno ime je bilo “Skianthos”.

Kroz istoriju Skiatos se često borio protiv svojih okupatora i uspevao na kratko da dobije svoju nezavisnost. Prvi put je postao nezavisna država 404 godine pre nove ere. Nakon kratkog perioda, osvojio ga je Aleksandar Veliki i tako opet učinio da izgubi svoju nezavisnost. Sledila su  nestabilna stoleća puna ratova i osvajanja. Tek 221 godine naše ere Skiatos je uspeo da uspostavi nekakav mir i stabilnost. U vekovima koji su dolazili sledila su osvajanja od strane pirata, turskih imperatora i hrišćanskih propovednika.

Zanimljivo je da prva zastava nezavisne grčke kreirana i nastala upravo na ovom ostrvcetu. Naime, monasi sa Atosa su ovde napravili manstir, naziva Evangelistria i 1808. godine sa vrha ovog manastria zaviorila se zastava nezavisne države Grčke.

Pozicija i odlična vegetacija učinili su da ovo ostrvo kroz istoriju samo dobija na značaju i ne prestaje da se razvija. Nažalost, za vreme Drugog svetskog rata ostrvoje bilo uništeno od strane nacista. Skiatos je bila destinacija na kojoj su mnoge itnernacionalne izbleglice našle svoje utočište. Deo njih je ostao i nakon rata i srećom, posle rata je razvoj i ponovna izgradnja ostrva tekla ubrzano.

Sedamdesetih godina našeg veka Skiatos je počeo izgradnju aerodroma. S obzirom na to da je Skiatos malo ostrvo, onomad još manje nego danas, ostrvo su uspeli da povežu sa manjim ostrvom-Lazaretom koje je nekada služilo kao karantin za obolele od Lepre.

Popularnost ostrva naglo skače posle 2007. godine kada su prirodne kulise ovog mesta poslužile za snimanje nekoliko scena popularnog mjuzikla Mamma mia. Od tada je ovo jedna od omiljenih destinacija ljubitelja filma, pogotovo među Britancima porasla je zainteresovanost za posetu Skiatosu.

Ostrvo je među domaćim stanovništvom posebno poznato kao “ostrvo dva Aleksandra”. Ovim se aludira na Aleksandra Papadijamantidija i Aleksandra Morajtidija. Prvi Aleksandar bio je monah, pisac i pesnik, a o njegovoj popularnosti govori i to da se jedini muzej na ostrvu bavi upravo životom i delom ovog velikana i nosi ime Papadijamantidija.

Ostrvo Skiatos raspolaže sa 60-65 peskovitih plaža, a na njemu ukupno živi nešto više od šest hiljada ljudi, večinom skoncentrisati u istoimenom glavnom gradu.  Grad Skiatos posmatran iz vazduha ima izgled potkovice, obuhvatajući svoju luku i glavno pristanište. Sav puls ostrva najbolje se doživljava šetajući kroz ulice ovog grada. Tipična grčka gradnja može se videti i na ovom ostrvu, male kuće bele boje sa tipičnim plavim detaljima i mnoštvo šarenog cveća. Klima na ostrvu je veoma povoljna te ga turisti posećuju od aprila do oktobra. U jeku sezone možete sresti i dosta turista iz Srbije, Nemačke ili Velike Britanije.

Zato ukoliko vas ovog leta put odvede do ostrva Skijatos, sada znate da se iza njega krije bogata istorija. Oni koji bi možda istraže egiptsku istoriju onda je za njih Egipat letovanje 2019.

Kefalonija – skriveni raj u Jonskom moru

Kefalonija je najveće ostrvo Jonskog mora koje se nalazi izmedju Krfa, Lefkade i Zakintosa. Iako se proteklih godina razvijala kao porodična destinacija, zbog veličine ostrva nema gužvi na plažama. Poznata je po egzotičnim plažama poput Mirtos plaže, Petani plaže, Ksi, Antisamos, Lourdas i Skala plaže. Na Kefaloniji je sniman film “Mandolina kapetana Korelija”. Pored plivanja, na Kefaloniji možete posetiti dosta lepih mesta, od slikovitih sela, preko srednjevekovnih dvoraca i prelepih manastira. Fiskardo je kosmopolitsko mesto sa lukom i velikim brojem jahti. Kefaloniju odlikuju beskrajno plavetnilo mora, miris ruzmarina, sunce, morske pećine i lepe plaže. Brda Kefalonije odlikuju borovi, čempresi i masline, dok se u podnožjima nalaze vinogradi u kojima se proizvodi popularna vrsta vina Robola. Ukoliko volite ronjenje onda će vas nestvarno morsko dno sigurno zadovoljiti. Možda ćete imati prilike da sretnete retke Carreta Carreta kornjače ili foku Monahus Monahus. Ostala mesta koja treba posetiti su Argostoli, Sami i Asos. Na Kefaloniji postoji međunarodni aerodrom koji je udaljen 8km od glavnog grada Argostolija izmedju grada Lasi i Minies. Zanimljiva je činjenica da se u blizini Kefalonije nalazi ostrvo Itaka, rodno mesto mitskog junaka Odiseja. Kefalonijska kulinarska tradicija, živopisna sela, istorija i sjajni noćni život, plavetnilo mora i čiste plaže će vas naterati da se zaljubite u ovo ostrvo.

argostoli kefalonija leovanje

Argostoli

Argostoli

Najveći i glavni grad ostrva je Argostoli. Ovaj živopisni grad pruža puno mogućnosti za zabavu i aktivnost, veliki broj prodavnica za svačiji ukus, kafiće i barove za opuštanje i lepe plaže u blizini. Iako je Argostoli bio potpuno uništen u zemljotresu 1953. još uvek postoje lokacije koje prikazuju staro venecijansku arhitekturu.U gradu ima dosta kafića, radnji, restorana i prelepo šetalište uz obalu mora. Ako uživate u noćnom životu možete pronaći klubove u kojima možete ostati do zore.

Liksuri

Liksuri je drugi po veličini drugi grad na Kefaloniji koji je izgradjen nadomak ostatka grada Palija. Okružen je ravnicama sa prelepom prirodom, voćnjacma, baštama sa povrćem, vinovim lozama. Poznat je po lepim, peščanim i neobičnim plažama, medju kojima se ističe 3km duga plaža Ksi. Iz ovog mesta se može uzeti trajekt do glavnog grada Argostolija. Ovde možete posetiti manastir Kipuria i uživati u jednom od najlepših zalazaka sunca na ostrvu.

Fiskardo

Fiskardo je 1953. godine preživeo zemljotres. Većina zgrada prikazana je tradicionalnom lokalnom bojom koja vas vraća u prošlost. Ovo mesto odlikuju velike palate sa elegantnim balkonima, starim dvokatnim kućama, tamno crvenim krovnim pločicama,zelenilo i plavetnilo mora.

melisani pecina kefalonija

Pećinsko jezero Melisani

Pećinsko jezero Melisani

Pećinsko jezero Melisani je jedno od najupečatljivijih znamenitosti Kefalonije, jedinstvene prirode sa fascinantnim nebeskim pejzažem. Nalazi se u Karavomilosu, u neposrednoj blizini grada Sami. Otkriven je 1951. godine i postao je jedna od najpoznatijih turističkih destinacija. Veliki deo krova koji se srušio stvorio je neverovatan pejzaž tako da tokom dana Sunce “pada” na jezero čineći njegovu boju svetlo plavom i sjajnom i daje osećaj smirenosti.

asos kefalonija

Asos

Asos

Asos je malo ribarsko mesto neverovatne lepote i predstavlja jednu od najlepših lokacija na Kefaloniji. Na zapadnoj obali iznad luke izdiže se brdo sa venecijanskom tvrdjavom koja je uvrštena u UNESCO listu svetske baštine. Plaža je peščano šljunkovita i uska. Ovde ne postoje klubovi i muzički barovi tako da je ovo mesto idealno za opuštanje, šetnju i uživanje. Tvrdjava Asos izgradjena je 1584. godine i smeštena je na rtu iznad uvale.

Kurkumelata

Kurkumelata je mesto koje vredi posetiti. Veoma lepo uređeno seoce sa vidikovcem koji će vas osvojiti.

 

Myrtos plaža kefalonija

Myrtos plaža

 

Ainos

Planina koja preovladava na Kefaloniji je Ainos čiji vrh ima 1628m. i jedini je nacionalni park koji se nalazi na ovom grčkom ostrvu. Na ovom mestu raste endemična jelka sa crnim lišćem koja samoj planini daje neobičnu boju. Na liticama planine se mogu naći i mali divlji konji. Planina je idealna za izlete i šetnju po planinarskim stazama.

grčka hrana strapatsada

Strapatsada

Gastronomija

Kefalonijska kuhinja je nadaleko poznata. Na samom ostrvu se proizvodi feta sir, maslinovo ulje, med. Bilo bi poželjno da probate pitu od mesa, lagoto jelo, strapasadu (kajganu, poput našeg sataraša), bakalar sa pireom od belog luka. Kefalonijska kuhinja se bazira na laganoj mediteranskoj kuhinji koja koristi dosta povrća, voća, ribu, maslinovog ulja i mlečnih proizvoda. Kefalonijski feta sir spada u najpoznatije na svetu. Tradicionalna feta se pravi od kozijeg ili ovčijeg mleka, te se ove životinje najčešće sreću po putu.